Da li ste normalni?

Kao sto je svima vama poznato, zivim u jednom malom mestu, takoreci selu, koje sa sobom nosi sve ono sto jedna mala sredina podrazumeva. Suzene vidike. Ogranicenost, kako teritorijalnu, tako i duhovnu. Nakon sto sam, po ko zna koji put u zivotu, oznacen kao cudak, ludak, neko ko nije sasvim cist u glavi, zapitao sam se: Sta je normalno?
Ne verujem da se razmisljanje ljudi mnogo razlikuje izmedju urbanih i ruralnih sredina, jer vise ne zivimo u vremenu kada smo odseceni jedni od drugih, vec su nam svima zivoti isprepleteni, i ceo svet je postao jedno globalno selo. Medjutim, u sledecim redovima cu se bazirati i osloniti iskljucivo na svoju okolinu, iz razloga sto sam informacije koje cu navoditi prikupio iz iste. To nuzno ne mora da znaci da do istih zakljucaka nisam mogao doci i, recimo, posmatrajuci ljude u nekom velikom gradu.
Nije da mi smeta to sto me ponekad nazivaju ludakom. Naprotiv. Navikao sam se na to, od malena su me gledali popreko. Kada sam bio dete, bio sam cudan jer sam vise voleo da sedim u kuci i gledam filmove i slusam muziku, neko da jurcam po ulici. Kada sam krenuo u prvi razred, bilo je cudno sto sam vec citao i cirilicu i latinicu. Kroz nize razrede su me cudno gledali jer sam svake nedelje isao u bioskop, i to potpuno sam. Nisam shvatao da se u bioskop ide jednom mesecno i to sa roditeljima ili babom i dedom.
Kada sam krenuo u peti razred, bilo je cudno sto ne umem da igram fudbal. Niti zelim. U sedmom je bilo cudno sto nisam poceo da jurim devojke. I sto ne pljujem po ulici. Takodje, postojala je jedna stvar zbog koje nisam bio shvacen celog zivota, od svoje seste godine, i koja istim intezitetom traje i danas. Moje ceste posete biblioteci, za koju mnogi mestani ni ne znaju da postoji u Titelu, i moje strastveno iscitavanje svega sto mi padne pod ruku.
Tako sam se navikao da pojedini gledaju sa cudjenjem, ili nekada i nekim mnogo jacim i tezim osecanjima. I prestalo je da me bude briga. No, ovaj put sam se zaista zapitao kako je potrebno da se ponasas da bi te oznacili kao normalnog. Posmatrajuci one za koje je dokazano da su normalni, dosao sam do sledecih otkrica.
Dakle, normalno je:
1) Normalna je bilo koja stvar koja nas dovede do odredjene kolicine novca, bez obzira kakve su posledice. Moralne ili fizicke.
2) …raditi od 7 do 3 svaki dan na poslu koji ne izaziva nikakvo zadovoljstvo, sve vreme se zaliti na isti i pljuvati ga, ali ga nikad ne promeniti, samo da bi se otislo u penziju jednog dana.
3) …sve sto zelimo da radimo ostavimo za dane kad odemo u penziju, kada shvatimo da nemamo energije ni za sta, i onda umremo od dosade.
4) …porediti ko ima koliku kucu, kola, novca na racunu, patike, farmerke, i ostale prolazne materijalne oblike, umesto posmatrati ljude kroz njihove unutrasnje osobine.
5) …ismevati osobe koje, umesto za novcem, tragaju za necim sto ce ih ciniti srecnim i zadovoljnim, bez obzira na zaradu.
6) …uvek misliti da su roditelji u pravu, “jer su nas oni rodili”.
7) …vencati se, imati decu, kucu i bar dva psa, jer je to svrha zivota. Ukoliko, ne daj Boze, kazete da vi to prosto ne zelite, bolje da se sami prijavite u neku mentalnu ustanovu.
8) …ostati u braku cak i kada ljubav nestane, zbog dece. (koja kao da ne prisustvuju svadjama i tucama)
9) …udariti svoju zenu. Uostalom, ona je na to i spremna, cim je zena.
10) …slepo verovati u sve sto procitas ili cujes. Pogotovo u Dnevniku.
11) …smejati se kada ti se place. Plakati kada ti se smeje. Skrivati svoja osecanja.
12) …pratiti modu, cak i kada izgleda smesno i kada je neudobna.
13) …mnogo ulagati u spoljasnju lepotu, pritom se ne zanimajuci za unutrasnju.
14) …ici u Crkvu, moliti se Bogu i postovati sva pravila religije iako nisi siguran da zaista verujes, ali to tako treba. Tako je i tvoj deda radio.
15) …cutati i prihvatati sve sto ti se kaze, nijednog trenutka se ne zapitati zasto se i zbog cega sve to radi.
16) …jesti u odredjeno vreme, iako nisi gladan.
17) …napasti profesora koji ti je saopstio da tvoje dete bezi sa casova i maltretira drugu decu. Ne moze on tebi da prica, valjda ti najbolje poznajes svoje dete.
18) …verovati da poznajes svoje dete i da samo ti ucestvujes u njegovom vaspitanju.
19) …gledati nesto zato sto svi gledaju, slusati nesto zato sto svi slusaju, iako se tebi licno to ne dopada.
20) …da te svi smatraju slabim, ranjivim i povodljivim ako si dobra i pristojna osoba koja postuje druge.
21) …da te smatraju kukavicim ili pickom zasto sto ne volis da se bijes.
22) …da obuces suknju velicine kaisa i svim apokazes dupe, ali ako te neko uhvati za to isto dupe, onda “tu perverznu svinju treba kastrirati”.
23) …da muskarac koji ima mnogo devojaka bude smatran frajerom, a devojka koja ima mnogo tipova bude smatrana kurvom. Takodje, zene koje u zivaju u sexu i nakon 30te godine su kurve.
24) …da ne pricas o sexu, niti bilo cemu sto ima veze sa sexom, ako ga neko pomene, treba da se sablaznis i pogledas u zemlju. Bez obzira sto ga upraznjavas cesto i sa kime god stignes.
25) …ne smes da glasno govoris sta mislis. Tvoje misljenje mora da se slaze sa svim ostalim misljenjima, a ako se razlikuje, zadrzis ga za sebe.
26) …ne smes se nikada izdvajati iz mase.
27) …javno se hvaliti kako u zivotu nisi nikada procitao knjigu, i time se ponositi. Ismevati svakoga ko to radi, zato sto je pacenik.
28) …praviti se da sve znas cak i kada nemas pojma, i ubedjivati druge da si ipak najpametniji.
29) …uvek, za sve sto radis, prvo pomisliti sta ce drugi reci, kako ce to oceniti, da li ce te ispljuvati, da li je to u skladu sa njihovim nacelima… Ipak ti zavisi od njih.
30) …pre podne piti kafu sa komsijom, a popodne raditi sve da mu crkne krava.

Ove je, ukratko, skup nacela kojima se treba vladati da bi bili normalni. NOT! “Normalnost” je ono sto se podudara sa shvatanjima vecine. To ne mora nuzno biti ono sto je najbolje ili najlogicnije, vec ono sto odgovara kolektivnim zeljama i potrebama. Svako ljudsko bice je drugacije, posebno, sa sopstvenim zeljama, nagonima, teznjama, ali nam svima drustvo namece jedan zajednicki obrazac ponasanja, a mi se najcesce ni ne zapitamo zasto je to tako. Bolesno je kada neko sebe prisiljava da bude isti kao drugi, jer to predstavlja nasilje nad prirodom i izaziva psihoze, neuroze, frustracije… Bolesno je biti isti. Isto tako, bolesno je ne privatati razlicitost.

Vaspitanje cvrstom rukom, i jos cvrscim penisom

Trenutno u svetu postoji oko 5000 registrovanih katolickih svestenika koji su pedofili. Smatra se da bar jos toliko nije otkriveno. Zrtve su deca koja su u katolickim skolama, kao i sva ostala koja dolaze u Crkvu i zapadnu svestenicima za oko. Ako njih pitate, siguran sam da bi vam rekli da su deca flertovala sa njima. Sram ih bilo, ko li ih je tako ucio!
Kardinal Jozef Racinger, trenutni papa, pre par godina doneo je interni dekret kojim se stite ovakvi slucajevi, tj. svaki svestenik za koga se otkrije da je opstio sa detetom. Interesantno je da ta odluka stiti samo svestenike, dok zrtva osim zastrasivanja i primoravanja na diskreciju ne dobija nista drugo. Kao i drugi koji pokusaju da pomognu zrtvi. Za one brbljivije je odobren budzet od oko 7 miliona $, ukoliko traze da im se kupi cutanje. Gresni svestenici se premestaju u drugu parohiju nakon otkrivanja. Verovatno da lakse prebole raskid.
Takodje, niko spolja ne moze imati uvid u te spise, te je tako onemogucena identifikacija manijaka. Kardinali su priznali da svesno stite pedofile, i da nijednog nisu prijavili policiji. Ipak su to casni ljudi, svestenici. Boze moj.
Najgora stvar, koja bar meni stvara sumnu prema dobrim namerama Crkve, jeste ta da je Vatikan dao azil pojedinim svestenicima protiv kojih su podnete optuznice, te oni sada ne mogu da krivicno odgovaraju. Dok se njihove zrtve bore da nastave zivot, oni odmaraju u hladu Svete stolice.
2002. godine u USA je otkriveno 4500 svestenika koji su silovali decu. Nemojte se cuditi ako niste culi tu vest, bila je kratko aktuelna.
Evo samo dva monstruma, cisto da nekog spomenemo:

Otac Oliver O’Grejdi – Seksualno je zlostavljao decu duze od 20 godina, i za to vreme silovao oko dvadesetoro dece. Jednog decaka je silovao vise od 100 puta.
Voleo je mrsavije decake. Palili su ga penisi decaka, zeleo je da ga dodiruju njima. Kod devojcica je uzivao vise u gledanju nego u dodirivanju, pogotovo kad nose kratke suknje.
Osudjen je na 7 godina i oznacen kao patoloski pedofil kome je neophodan konstantan nadzor. Posto mu je sudjeno u USA, nakom izlaska iz zatvora odlai u Irsku, gde nije registrovan kao pedofil, niti prijavljen jer je pod zastitom Crkve, te moze slobodno da se druzi sa decom.

Otac Marsisio – Svestenik iz Meksika. Osim sto je radio u crkvi, poducavao je decu i drugim stvarima (nemojte odmah da pomislite na “ono”, prvo ih je ucio da sviraju gitaru). Drzeci casove gitare, ostvarivao je bliskiji odnos sa decom koja dolaze u crkvu. Neki od njih kasnije dobili priliku da vezbaju i neki drugi instrument, koji je malo vise duvacki.
Baka jednog od silovanih decaka (ili da kazem, jednog kome je sviranje u frulu dobro islo), resila je da prijavi slucaj. Odustala je od tuzbe zbog pritiska Crkve, i osude okoline koji su smatrali njen postupak bogohulnim. Decaka, koji je imao 5 godina, poceli su da zovu “svestenikova zena”.
Svestenik je na kraju ipak osudjen na 15 godina. Pronasli su njegov dnevnik, gde je zapisivao svoje zrtve, kao i profil idealnog deteta: 7-10 god, , muskog pola, siromasni, po mogucstvu bez oca (da im nadoknadi ocinsku figuru), emotivni, mirni…

Znao sam da je Crkva produzetak Bozje ruke na zemlji,ali nisam znao da se i tom rukom moze masturbirati.
U svetu postoji na milione vernika koji spas, utehu, podrsku traze pod okriljem Crkve. Ako je to vetar koji nam duva u jedra, ovaj brod ce potonuti brze nego Titanik.
Znao sam da Crkva stiti mnoge stvari i mnoge tajne, ali ovo je bilo van granica mog poimanja. Kada se pokvario moralni kompas Crkve? Ili smo mi pogresno uceni, mozda se na taj nacin (osim pojedinih intimnih delova) produbljuje vera? Ili postaje cvrsca (opet bih spomenuo pojedine delove tela, ali necu da bogohulim)?
Da li neko brine o toj deci? Sumnjam da bi bilo ko od njih mogao da zaboravi casove veronauke, i da nastavi kao da se nista nije dogodilo. Ili da se smeju i opet odu u crkvu. Posle se ljudi pitaju zasto je sve vise ateista, agnostika i drugih alternativnih vidova vere.
Ovakve stvari ce se desavati sve dok i dalje budemo odbijali da priznamo da se to desava, ili bar da se ne desava kod nas. I dok budemo osobe koje prolaze kroz to diskriminisali i izopstavali iz drustva, kao da su krive.
A ako me neko zbog ovoga bude smatrao gresnim, siguran sam da negde postoji svestenik koji ce mi rado pomoci da se vratim na pravi put.

Otvorite oci. Mislite o tome.